I`M LOST without him

sutra san doma

ajme, odma mi raspoloženje skače na max iako san nekon virozon zakovana na postelju
Čitan prošli post pa gledan onda je bilo 13 dana, ...
isto je brzo prošlo...

Obavila san za vikend shopping božićni, nakupovala se sitnica za svoje najdraže u skladu sa studentskim mogućnostima... Još me ćekaju beskrajne kupovine po lokalnim dućanima i centrima,,, zajedno s mamom triba kupiti poklone bakama i didama, rođacima kojih ima više nego kineza, sestri koja svake godine dobije najviše jer ipak najmlađa je...Pa sa dragim u kupnju poklona nećacima i njegovoj obitelji.... Srića šta će te šopinge njih dvoje financirat...
Judi moji, jel van se čini da kad nešto čekaš da onda sekunda ko ura traje???
Ko da već oho ho ludin po stanu, a tek je 2 ipo ure...
Želin van svima sritan Božić, isključit ću se totalno sa interneta, mobitela kad dođen doma i uživat u svakoj sekundi sa dragin ljudima u mojoj gradini od grada....
Pusa

sv.nikola

Jučer sam pvi put dočekala sv. Nikolu u Zagrebu... Cimerica mi je u čizmicu uvalila šibu i prkrasan božićni svijećnjak, al nije mi to bilo to....
Nekako sam se ko dite navikla da ostavjam čizmicu na prozoru doma i da je mater napuni slatkišima, i da to jutro sa sestrom dijelim veselje jer je ona mislila da je to Sv. Nikola....
Ja sam se preselila u Zagreb, ona je shvatila da to starci ubacuju poklone i žali mi se mama da joj je nestalo onog duha blagdana u kući kad mene nema...
Ja sam bila to koja bi prvu adventsku nedilju okitila prozore, slagala aranžmane po stolovia, ...

Ove godine sve će to tribat malo pričekat- žali se mama....


Još 13 dana i doma sam

lipa moja dalmacija

Sidin na balkonu, najružnijem balkonu na svitu!!!
Dokle mi pogled seže vidim samo zgarde,ništa drugo nego sive, ružne zgrade...
Milijon prozora, cak ni škure nemaju, toliko prozora sa ružnim roletama!!!
Čujem samo vrevu obližnje prometnice.
Na obzoru se vrh zgrade spaja s nebom...

Hladnoća mi gricka obraze, al ne sviđa mi se ta hladnoća.
Ja bi buru da me štipka za nos dok šećem kalelargon,
ja bi more da mi dotakne promrzle prste jer mu ni u srid zime nemogu odoliti...

Ja bi svoj balkon sa ostatcima litnjih đirana i mirison dima iz dimljaka susjednih kuća.
Ja bi nebo na kojem se noću vide zvizde...

Ja bi šta, a ne kaj....

22

U normalnom ozračju ja bi već sad bila manično luda od euforje nadolazećih blagdana...
Malo me zabrinjava šta ove godine nikako da ta euforija pokuca na moja vrata,možda sam joj tribala javit da sam prominila adresu...
Još 22 dana u metropoli, a onda put doma na malo duži odmor-jedva čekam...
Isplanirala sam sve, oko 10.12.ću počet obilazit dućane u potrazi za poklonima, možda ćak bacit đir i priko granice.... oprostit sa zagrebom za ovu godinu, već mi ga je dosta...

U tramvaju je najbolje gledat kroz prozor

_jeste li ikada,nenamjerno naravno, slušali razgovor dvoje ljudi u tramvaju?
Naravno da niste, vi ste prepristojni da to radite...:laze
Jučer sam se vraćala doma iz SC-a i do mene su stajala dva momka, pretpostavljam također studenti.
Na prvi pogled, jedan neodoljivo zgodan, lip, ma baš onakav tip za kojim bi se svaka cura okrenila na ulici,a drugi lica punog pjegica, sa aparatićem za zube, kovrčave kose skupljene u repu, u potrganim trapericama....
polako se tramvaj počeo prazniti, ja sam sjedila i nemarno buljila kroz prozor, a njih dvojica su započeli priču o doćeku nove godine...
Zgodni tip je najavio put u Prag na 7 dana, ono, party cile dane, hrpa žena koje nikad više nećeš viditi i stane on nagovarati pjegavog tipa da ode s njim...
Ipak ovaj ga je odlučno odbio i rekao mu kako mu se više sviđa opuštena atmosfera, sa užim krugom prijatelja, negdi u poljskoj kućici u zagorju...
Izašli su na stanici, a ja sam i dalje gledala kroz prozor....


-Koliko ljudi propustimo upoznati bolje iznutra upravo zbog vanjskog izgleda...???

Evo me doma

Nekako je lakše kad napokon možeš reči "iden sutra doma". Ajme lipote, doć na kolodvor, i čuti svoje ljude, viditi sve ono šta ti je nedostajalo ovih dana....
Je da dolazin u 9 navečer, ali virujte mi i onda je grad lip....
Malo mi se previše emocija skupilo, i nemogu napisati ništa smisleno, oprostit ćete mi...



Pozdrav do povratka u Zagreb

MALO po MALO

Dok se jutro lagano uvlačilo u moj stančić misli su mi lutale k domu...
da,da onaj standardni scenarij,odlazak na fax u ogromnu metropolu, dok sve što je prijašnjih godina ispunjavalo moj život ostaje daleko,daleko u malom dalmatinskom mistu uz more...
polako me ponovno hvatala nostalgija za domom, obiteljskim pričama, šetnjom kroz borovu šumu sa psom koji mi znači više od večine ljudskih bića, i njegovim zagrljajem...


Još me i gripa čapala, to je tako kad se nezana ujutro obuć, šta god obukla meni je ledeno,,,,
Zato sam jutros odlučila ostati grijati svoju stranu postelje, i ubaciti moju malenkost u ovaj svijet, ...
bivajte mi pozdravljeni...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.